- Опште особине индоевропске религије
А) То је политеистичка религија која сједињује мноштво култова својствених свакој групи и , шта више, сваком месту; она је паганска тј. сељачка, одблесак  разноврсности народа.
Б) Плурална и разноврсна, та религија је природно толерантна; далеко од тога да прикупља присталице, свака група љубоморно чува своје богове, своје обреде и своје формуле. У том смислу може се окарактерисати као езотерична и намењена посвећенима. Она има митове и симболе, али не познаје догме.
Ц) То је религија дела, а не вере; више проживљена него мислена. То су битне обавезе извршавање традиционалних обреда и дужности свог друштвеног положаја. У њој нема никаквог места за осећаје.
Д) То је политичка религија по свом оквиру који се састоји од разних етничких јединица и исто тако, као што ћемо то видети, по главнини свог пантеона. То је религија вођа, а не свештеника, она је без фанатизма. Ако је песник надахнуто биће кога каткада обузима божанска страст, свештеник, који врши обред, је достојанствен и озбиљан високи чиновник. Рђаво се гледа на „сујеверје“, а презире се индивидуална магија (иако се практикује), а врачање је строго сузбијано.
Е) Особине и називи индоевропских богова. – Богови су схваћени као личности чија се природа не може више одредити: зависно од народа и од доба, она је мање више блиска човековој природи. Њихова имена су у том погледу поучна. Забележена су четири типа назива:
а) општа имена појава (ватра, зора), небеских тела (сунце, месец), или апстрактних имена, посебно имема друштвених дела (уговора, заклетва);
б) општа изведена или сложена имена, посесивне вредности, која означавају „господара“ појаве, бића или одговарајућег друштвеног дела (лат. Silva-nus „господар шуме, вед. Brhaspati „господар“ brha (моћи);
ц) имена лица са немотивисаним (вед. Indra) или мотивисаним значењем, најчешће покретна сила (aв. Vardara=yna, која слама отпор;
д) синтагме које означавају породичну везу (кћи сунца).
|
